Rade se posle četrdeset godina vraća u rodno selo.

Кo sam, šta sam, šta je ispred, a šta iza mene?

Mogu li se pomiriti prošlost i sadašnjost?

Jesam li dovoljno jak da izdržim sudar dva sveta? Mogu li da oprostim sebi i ljudima oko sebe?

To su pitanja koja postavlja sebi glavni lik Rade u filmu „Anatema“, vrativši se posle četrdesetak godina u rodno selo.

Život je neizmerno mala tačka na liniji eona, a u toj tački sve naše patnje, ljubavi, strepnje, strahovi, napori i očekivanja. Hoće li tačka izdržati? Ima li smisla boriti se? Ako si sam, moraš da skočiš dovoljno visoko, da se kretnja pretvori u svetlost. To je tvoj život, a svetlost stepenice do večnosti i putokaz onima posle nas. Ako nisi sam, a ne možeš da skočiš, podstakni tačku iza tebe, možda će ona moći. U njenoj svetlosti je i tvoj život. Uvek posmatraj dete kao česticu svetlosti.

Кada čovek stvara, mora biti siguran da to čini za dobro čoveku. Na osnovu ispričane priče, bio sam siguran da je „Anatema“ na dobrom putu. Neverovatno, tekst za svaku sekvencu dobijao sam pet minuta pre snimanja, ali sam verovao autoru. Spontane okolnosti i ideje na terenu znaju da iskoriste samo pravi režiseri.

Anatema na srpsko selo bačena je pre sedamdeset godina. Ljudi su masovno odlazili isz sela u gradove, daleko od rodnog kraja. Ta anatema nije prekinuta do danas.

Dragan Tričković
glavni glumac

Mi smo hteli, sa tim što imamo i više što nemamo, da ispričamo priču. Smatram da smo u tome uspeli.

Mikica Кulić